Maj 2002.

Kako je doslo do toga da sada vi crtate “Le Lievre De Mars" ?

Mislim da je ipak sticaj okolnosti u pitanju. Sa Glenatom sam se     vec neko vreme dogovarao oko razlicitih projekata, kada je Antonio Parras napustio seriju, a o Cothiasu imam misljenje samo u superlativu, tako da mi samo "uskakanje" u tudj kaput predstavljalo manji napor nego obicno, jer po prirodi i senzibilitetu nisam autor koji to lako obavlja. To je situacija u kojoj se neprirodno osecam, ali moram priznati da je sve proslo interesantnije (kao iskustvo) nego sto sam ocekivao.

Mozete li reci nesto o dosadasnjoj karijeri, uticajima? 

U svojoj zemlji sam vec poznato ime u stripu sa raznoraznim priznanjima koji uz to idu, a i kada sam presao u Spaniju da zivim strip je bio baza svega sto sam radio. Kazem tako jer me je mogucnost eksperimentisanja u vizuelnom smislu uvek vukla, te sam radio uz strip valjda sve sto ovaj poziv moze pruziti kao mogucnost (od plakata za festivale preko studija za naucni muzej do animacije). A kao autor definitivno pripadam generaciji koju je obelezio Francuski "bum" kasnih sezdesetih i sedamdesetih (daklem nezaobilazni uticaj Girauda, Alexisa, Mezieresa i "slicnih", mada sam posebno ponosan na koincidenciju da su i oni pretrpeli u svom razvoju takozvanu "americku skolu" kao i ja sam, od autora kao Jack Davis, Walace Wood ili pak Frank Robbins. Licno sam ponosan i na tu bazu kao i na koincidenciju sa majstorima), mada sebe zamisljam kao autora dovoljno "aktuelnog" izraza (nadam se opravdano).

Da li ste imali poteskoca sa preuzimanjem serijala?

Ne, zaista nikakvih specijalno. Mislim da je tome apsolutno    doprinelo i ukazano poverenje Glenata, i jedina sugestija koju sam dobio (i to samo na pocetku) je bila da "dovoljno podseca na staro" u tom "prelaznom" albumu. Sama kolicina "podsecanja" mi je ostavljena na licnu procenu, na cemu sam zaista zahvalan.

Patrick Cothias mi ja kazao da je trazio od vas "licniji pristup". Da li vi pokusavate da se oslobodite (otarasite) od stila  Parras-a ?

Mislim da je pozitivan odgovor na ovo logican.  Fizicki smo uslovljeni za ovaj posao isto kao i psihicki, te smatram neprirodnim puko "prosledjivanje" poteza predhodnog autora, pa ma ko to bio. Trenutno radim na sledecem (IX) nastavku, i jos uvek to nije stilski onako kako to finalno vidim. Mislim da je to neophodno u smislu skladnijeg prelaza na ono sto ja vizuelno zelim reci iz cistog postovanja prema publici (kao i do sada uradjenom u seriji, naravno). Po meni ce serija dobiti definitivan oblik tek u desetom albumu. Trenutno se bavim "limitima" stila koji sam namenio, sa ciljem da pruzim sto siru mogucnost dometa, daklem od najfinijih do najgrubljih nijansiranja likova i prostora - da bih, kako Cothiasu, tako i sebi, dao prostora za razrade u bilo kom pravcu.

Da li ste akcentirali ili modifikovali izgled nekih likova ?

Da. Rutherforda vidim kao nesto melanholicnijeg od svog predhodnika, i to zelim transmitovati i kroz lik. Toliki broj zagonetnih dogadjaja u njegovom zivotu po meni moraju rezultovati introvertnijim karakterom, bez obzira na njegov ocigledan talenat kada do "ekstrovertnosti" dodje. Mislim da je sa vremenom on postao primoran na to vise nego sto bi sam zeleo.

Crtati monstrume moze biti originalna stvar. Da li imate afinitet prema tome?

Ne smatram sebe pocetnikom u ovom poslu, i to rezultuje samouverenoscu u pristupu radu. Mislim da je unutrasnji zivot likova koje crtam neuporedivo bitniji za transmitovanje citaocu, te je spoljasnji izgled samo posledica toga. Drugim recima, nisam sklon tipiziranju likova, vec nekoj vrsti produbljivanja onoga sto scenario ili sama prica zele reci...Licno sam skloniji nazvati monstrumom neku osobu koju nasa svakidasnjica tako ne zove, i kao protivteza toga, monstrumu sam sklon da dam "dusu" (ili opravdanje ako hocete). Tipiziranje u radu i razmisljanju autora cini tromim, i to se trudim da izbegnem.

Da li ste bili primorani da vodite istrazivanja dokumentacije?

Da, ali u uobicajenoj meri. Generalno sam sklon dizajnu, te se trudim da interijere i eksterijere "prilagodim" svom vidjenju sekvence u kome se scena odigrava. Posedujem relativno dobru dokumentaciju, ali se trudim da je vise pamtim nego preslikavam. U svakom slucaju zbog raznoraznih okolnosti (najvise zbog prelaska iz dosadasnjeg stila u stil koji sam planirao) konkretno ovaj album po mom misljenju jos uvek ne nosi dovoljnu ravnotezu dokumentacija-masta u pristupu kojim se bavim. Tek u ovom koji sada radim je ta ravnoteza stavljena na, po meni - "dobre noge", i moze se prirodno razvijati.

Imate li jos projekata?

Postoje jos dva dosta razradjena projekta (pirati i "blues-avanturisticki") za koje cu sam pisati scenario, ili saradjivati sa ko-scenaristom, ali to je jos u fazi pregovora i planifikacije, te o tome ne mogu mnogo vise reci. Jedino sto sam siguran je da cu ih ostvariti u bliskoj buducnosti. U svakom slucaju interes i ozbiljnost Glenata su laskavi i obavezuju.